Prva nedilja od maja u Puntu
Piše: Petar Kopanica
Dugo sam se dvoumio da li da napišem objavu o “Prvoj nedilji od maja u Puntu”. Što reći? Bio je to lipi običaj kada su se mladići gotovo godinu dana pripremali za feštu. Naš pop Alojzije Ragužin i dr. Rado Žic u svojim knjigama lijepo su opisali taj običaj.
Maj delaju i kite mladići ki greju to leto “pod levu”, regrutiraju se za vojsku. Danas bi rekli: “Upisuju se u vojnu evidenciju”. Godište koje se priprema za odlazak u vojsku dela maj, mladići koji su godinu mlađi pomažu. Po črišnja se je u pravilu hodelo va Risiku.
Doktor Rado detaljno opisuje kako su se spravljali rupci, vezivali na konopi i dizalo maj. Nedilju je bio tanac pod majem. Nekada sopile, poslije živa muzika, danas…?
Črišnja od maja simbolično govori o odrastanju, odlasku u vojsku.
Pod majom je bil ples zi divojku ka van se je pijažala. Prvi zagrljaji, dodiri, izrazi ljubavi. Odlazak u vojsku.
“Oj Slavijo pukla ti propela ča si mene va marinu (vojsku) zela”. Slavija (Rovinj) je parobrod s kojim se je odlazilo u vojsku.
“Oj regruti jabuke vam gorke, stara vojska jubi vam divojke.”
Običaj je bio da se črišnja postavi i kiti na Veloj placi, a s vremenom se je preselila na obalu. Obavezno se je čuvala. Nedaj bože da nestane. Da, godine kada je “nestala” na Veloj placi, preselila se je na obalu. Prije tanca pod majom, mladići su zi sopilami hodeli po selu. Na kraju povorke nisila se je bačvica zi črnin vinom, na čiverah, ke su bile ukrašene zi jorgovanom. Mladići su uz pjesmu hodeli po selu i častili mještane. Popolne se je bil najvažniji dio fešte pod majom.
Tanac. Mladići bi zamolili divojke za tanac.
Ča ako te odbije?
Po običaju va Puntu, istu večer bi joj mladić zi japnon obilel vrata.
Ovdje moran napisati, rožice, roba zi sušila, kajići, tovor, koza, se nisu kladali uz maj. Bio je to običaj kada se mladić ispraćuje u vojsku.
Poslije tanca pod majem, mladići bi šli na vičeru va Narodni dom, a pitlek vičere nastavljal se je tanca. Najsretniji su bili oni mladićin ki bi divojku otpratili do dno dvora.
Poslije maja, važan dio. Trebalo je tornat rubci. Uredno se je vodilo koliko je ka divojka dala rupci. Matere su bile te ke bi znale ki su rupci njihovi.
Običaj da se maj kiti je i u drugim mjestima na otoku Krku, Kornić, Poljica, Bajčić…
Kao ča san nspisal “mali patuljsk” pod črišnju na Korniću me je potakao na ovu objavu.
“Ne tako davno Puntari su oteli ukrast črišnju Kornićarimi. Kako nisu uspjeli, rano u jutro su ju motorkum raspileli.” Izbio je gotovo “rat”. S vrimenom su se i pomireli.
Da Puntari na prvu nedilju od maja ne spiju, potvrdilo se je i ovo leto. Udelali su črišnju na svoj način, uz koju su doletela i dva leptira, više klupa i pitari zi rožic. Črišnja je bila ukrašena zi dvi hrvatske bandere. Na njima je nedostajao kolačić (baškot) i naranča. Simbolično tu se je našao i romobil. E, ča prestavlja automobilska guma, ne mogu odgonetnut. Ekologija? Poziv na akciju. Pod našu črišnju i na njoj, bili je svega, samo ne rubci.
Vratimo se mi na Kornić i priču patuljka. Dok su Kornićari iskali črišnju va Ponikvah, Puntari su prišli va Kornić, da bi zeli črišnju. Prišli su prerano. Da se ne tornaju doma praznih ruk, znali su kadi Kornučari drže meso za feštu, i zeli su im ga. Morete zamisliti kako su se Kornićari iznenadili.
Ognja je, mesa ni.
Ča udelat?
Zet rankuni vruke, i poć va Punat po meso.
Ne.
Gremo va Punat, i znamo zi koga auta trebamo zeli jednu felgu. Samo jednu.
Tek sada počinje štorija i pregovori.
Tornajte nan felgu.
Tornajte nan meso.
Pregovori su uspješno sklopljeni.
Kornićari i dalje nisu vjerovali Puntarima da im ovi nećev ukrast črišnju.
Čuvali su ju dugo u noć.
Zanji čuvar bio je mali patuljak koji mi je pravil ovu štoriju.
Iste noći u Puntu je jedna dobra vila vezala i rubac na črišnju, da se običaj ne zatare.
Gledam jutros objave o maju na otoku Krku.
Priču o črišnji na Puntu i Korniću ste čuli.
Naljepša priča kako se slavi prva nedilja od maja dolazi nam zi Bajčići.
Svaka čast i pohvale divojkami i mladićimi zi Bajčići.
“Da se običaji ne zataru ”
Punat, na prvu nedilju od maja 05.05. 2024.
Foto: Marijana Kirasić Nekić, Josipa Braut, Bodulska arhiva, Petar Kopanica. Hvala fotografima i portalu otok.krk org.
